Prva knjiga koju sam ovde, u Berlinu kupio, bila je ona o Rusima, kada su pre stotinak godina u ovom gradu \u017eiveli. Kasnije sam \u010desto gledao stare ruske filmove koji su se do nedavna mogli videti u malom bioskopu ispod Wittenberg Platza, gde je nekad \u017eiveo Nabokov. Od svega padalo mi je u o\u010di kako ve\u0107ina ruskih komi\u010dara, nekad, koristila je uve\u0107ani nos, ve\u0161ta\u010dki, kao pronadjen u onom hlebu, Gogolja. I \u0161to je najinteresantnije, kao da je taj nos bio uvek isti – nosio njega barin iz filma po Tolstojevoj noveli, ili glupi \u010dinovnik iz nebulozne komedije, snimljene 1924. Ruski ve\u0161ta\u010dki nos jedan je interesantan pojav njihove nekada\u0161nje glume i o tome nosu moglo bi se napisati \u0161to\u0161ta, sve misle\u0107i na \u0161a\u0161avu epizodu iz pripovesti peterbur\u0161ke, koja se po tome nosu zove. A njime, kao da bi bilo mogu\u0107e omirisati celu jednu epohu.<\/p>\n
Silaze\u0107i ni\u017ee, od ovog pokojnog, a skoro sasvim ruskog bioskopa Arsenal<\/i>, odlazio sam da pogledam atelje Michaela Seemana, koji \u017eeleo je da mi tu, u svom apartmanu, izda nekoliko soba. Tako sam razumeo da sam se na\u0161ao na sredini Motzstra\u00dfe, koju polovi jedan trg po imenu Viktoria Luise, gde je godine 1921 \u017eivela Nina Berberova. Tu se nalazio pansion Krampe,<\/i> u kome su stanovali, ona, i njen mu\u017e, Hodasevi\u010d, gde u isti mah dolazili su \u0160klovski i Mark Slonjim, Borja Pasternak, katkad i mrgodni \u010dovekoljubac Maksim Gorki.<\/p>\n
\u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 <\/span>Trgovi ina\u010de nastaju ovako. Kao da nekakva golema sila ili samo dobri andjeo proba da razgrne nakupinu ku\u0107a, da bi se onde, izmedju, odigrala ta premijera novopronadjenog prostora. A mo\u017ee biti i sasvim drugoja\u010dije; da pusta ledina, skoro oranica, ogradi se ku\u0107ama, tako lagano sti\u010de svoju gradsku emancipaciju, \u017eele\u0107i da postigne ne\u0161to vi\u0161e u \u017eivotu. Mislim da se ovo odigralo u tom vrtu, uspostavljenom u sred grada, nazvanom potom, po k\u0107eri poslednjeg pruskog kralja. Tako zaista, poredjane su uokolo ku\u0107e, rasko\u0161ne, dekorativne, prekrasne. Kao da su te gradjevine do\u0161le na kr\u0161tenje ovog trga, upravo rodjenog, sveg u cve\u0107u, sa vodoskokom i sa ovim, uskoro vaspostavljenim njuhom, prili\u010dno ruskim. Nisu za badava ruski car i carica, godine 1913 bili svedoci na ven\u010danju ove pruske djeve, Viktoria-Luise. Oni drugi Rusi, bez carskog porekla, odmah su tamo po\u010deli da luduju. Eto Andreja Bjelog kako u broju 9 okuplja mladi \u017eenski svet, da ga zaludjuje teozofijom, modernim obla\u010denjem i \u0161a\u0161avim pokretima na parketu. Tako odr\u017eava on svoj li\u010dni Bolj\u0161oj teatar, plesa\u010dki, magijski. To uop\u0161te nije \u010dudno. Nije li u pobo\u010dnoj Motzstrasse \u017eiveo rodona\u010delnik teozofije, fantast, avanturist, futurist i uza sve nekakav koreograf tela i du\u0161a, Rudolf Steiner. \u0160a\u0161avost po\u010detka dvadesetog veka, \u0161a\u0161avog samog po sebi, raspr\u0161ila se po tom gradskom ru\u017ei\u010dnjaku, po kome nicalo je hiljadu cvetova i pre replike Mao Ce Tungove. Gledajte samo gde je ovaj Bjelij stanovao po tom kvartu: u Passauerstrasse, u Kleiststrasse,\u00a0 <\/span>letuckaju\u0107i kao vrabac sa krova na krov i iz ku\u0107e u ku\u0107u, da napokon, na tom trgu, Viktoria-Luisinom, zapo\u010dne svoje parade, poezije, vesele duhovne dru\u017ebe i nogoritanja. Svaki Rus lud je na poseban svoj na\u010din, ali Rus pesnik, pogotovo. Mo\u017eda je ovaj cvetni oval zapatio tu pomisao da svet na po\u010detku dvadesetog veka treba obrazovati, posebno u onom \u0161to se drugde ne u\u010di. Tu je ve\u0107 ranije nikao \u010ditav pedago\u0161ki dvorac Wilhelma Adolfa Lettea, a kasnije i jedna udruga gospodje Ilse Middendorf . U ovoj istoj ku\u0107i, Bjelog, imala je ona takodje \u0161kolu igranja, uz to se bacila na podu\u010davanje mladih devojaka u disanju. Dah\u0107e tako taj trg kroz nekoliko decenija gospodja Ilsinog instruiranja kako disati i \u010demu. Nekakav djavo zavrteo je svoje kolo onde, i, katkad bez daha, nije prestajao sa svojom igrom. Tako vri u ovom cvetnom kotlu, od pou\u010davanja, od modernog odevanja i od, vrlo ruskog, pisanja.<\/p>\n \u00a0\u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 <\/span>\u010cudno je to kako u duhu pojedinog pesnika odjednom, mimo svega bukne nekakav poriv za igru, za tancovanje, sve naravno vodi prema Cabaret Voltaire<\/i>, ciri\u0161kom. Gde Hugo Ball, u godini 1911, \u010duda\u010dki odeven, recituje svoje urnebesne tekstove, a potom, izvodi jo\u0161 pone\u0161to, kao da je Nji\u017einski. Pa i moj\u00a0 <\/span>prijatelj i donedavni sused, Imre Kertes, igrao je kao mlad u kabareu, a veliki pesnik pop-arta Daniel Spoerri? Pre no \u0161to je pekao zanat sa Tuingelyjem, pa potom i sam podizao svoje robusne metalne vojnike sa krletkom umesto glave i sa slavinom gde bi trebalo da je srce, bio je Daniel takodje obdareni igra\u010d, prvi majstor baleta u Bernu. Neki to vole vru\u0107e, <\/i>zvao se film Billy Wildera, koji je isto tako, jednom davno, stanovao na ovom trgu. \u00a0 \u00a0<\/span><\/p>\n \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 <\/span>O mnogo \u010demu mislio sam tako, uspinju\u0107i se u atelje slikara Seemana, pod krovom lepe ku\u0107e, ali skoro sunovratne, bez lifta. Neprestano vode\u0107i ra\u010duna da su u tom kraju boravili Rusi, posmatrao sam kroz njegove prozore dvori\u0161te, u koje, verujem, nekada gledala je Berberova.\u00a0<\/span><\/p>\n \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 <\/span>Na vrhu ove ulice, Motz (gde je stanovao i Nabokov), nalazi se teatar Metropol<\/i>, u kome je nekad radio Piscator. U Beogradu moga detinjstva, tridesetih godina pro\u0161log veka, postojao je bioskop koji se isto tako zvao. To je bila ud\u017eerica sli\u010dna onoj, gde se nalazio berlinski kino Arsenal<\/i>. Onde, na beogradskim Terazijama, davali su najludje kaubojske i detektivske filmove, tamo sam video prvi film sa Marlene Dietrich, prvi put ugledao sam na platnu Wiktora de Kowu. Taj nao\u010diti junak mnogih uzbudljivih scena, odmah posle Drugog svetskog rata, sreo je medju ru\u0161evinama berlinskim, moga dana\u0161njeg prijatelja Benna, onog sa pertlom u rukama, de Kowa je ovog dje\u010darca uveo u umetnost.<\/p>\n \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 <\/span>Bilo ga je, a naravno da je tu i danas, – jedan drugi teatar, upravo ovde, na suprot pala\u010di Piscatorovog pozori\u0161ta, ona scena posebnog ljudskog pona\u0161anja, osoba istospolne orijentacije. Ceo taj kvart oko Nolendorf Platza vri od berlinskih mu\u0161kih parova a stoji i ona plo\u010da u podno\u017eju nadzemne \u017eeljeznice, koja govori kako su fa\u0161isti tamo streljali jednog homoseksualca. Jer su se grozili svake raznolikosti, neminovne medju svekolikom nacijom ljudi. A mimo tupe rigidnosti nekog re\u017eima strujao je upravo nad ovim krajem taj duh nesputane spolnosti, i jednog, danas uobi\u010dajenog, nimalo neprirodnog invertitstva u toj sferi, – da nije bilo medjumu\u0161ke ljubavi u staroj Gr\u010dkoj, smatra Andre Gide, ne bi bilo ni klasi\u010dne gr\u010dke kulture. Nije onda slu\u010daj \u0161to u onda\u0161njem Jockay Baru Schulze,<\/i> i po drugim obli\u017enjim kafeima, sede u to doba vitezi jednospolnosti, Cocteau, Klaus i Erika Mann, \u0161to negde u blizini stanuju tada Christoper Isherwood, Stepen Spender. Ovi ljudi su, skupa sa Gideom, koga je takodje onde bilo, za\u010deli jednu slobodnu, ravnopravnu sadr\u017einu \u010dovekovog \u017eivota, po \u017eeljama, navadama i ukusu svakog pojedinca. Tako \u017eivimo danas u stvarnosti ovog grada, sa stotinama osoba neskrivene istospolne orijentacije, bili oni baletski igra\u010di, stilisti, frizeri ili politi\u010dari.<\/p>\n (iz neobjavljene knjige Novi stanar)<\/i><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Prva knjiga koju sam ovde, u Berlinu kupio, bila je ona o Rusima, kada su pre stotinak godina u ovom gradu \u017eiveli. Kasnije sam \u010desto gledao stare ruske filmove koji su se do nedavna mogli videti u malom bioskopu ispod Wittenberg Platza, gde je nekad \u017eiveo Nabokov. Od svega padalo mi je u o\u010di kako […]<\/p>\n","protected":false},"featured_media":11971,"template":"","categories":[17,10],"class_list":["post-11891","stsp_text","type-stsp_text","status-publish","has-post-thumbnail","hentry","category-issue-13","category-prosa"],"yoast_head":"\n